Zajednička polja delovanja umetnosti i menadžmenta
Na poziv profesorke Vesne Đukić, prethodne školske godine 2012/2013, sarađivala sam u nastavi na predmetu Menadžment umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Poznato je da na Fakultetu dramskih umetnosti Katedra za menadžment i produkciju postoji već više od 50 godina, a tek je pre nekoliko godina Fakultet likovnih umetnosti postao prvi fakultet Univerziteta umetnosti koji je, posle FDU-a, uključio menadžment u nastavni program osnovnih studija. Predmet se održava kao obavezni na III godini, V i VI semestar, svim studijskim odsecima – slikarstvo, vajarstvo i grafika. Budući da sam dimplomirala na FDU u oblasti menadžmenta vizuelnih umetnosti, objavila knjigu Osnovni pojmovi galerijskog menadžmenta i upisala doktorske studije Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti, u okviru kojih se bavim istraživanjima u oblasti vizuelnih umetnosti – bila sam veoma zainteresovana i uzbuđena da radim sa studentima i studentkinjama FLU. Profesorka Đukić držala je teorijska predavanja iz oblasti kulturne politike, projektnog i institucionalnog menadžmenta, marketinga, odnosa sa javnošću i fandrejzinga, a moje je zaduženje bilo da sa studentima i studentkinjama obrađujem ove teme na primerima iz prakse, kao i da budem mentor njihovih ispitnih radova.
Znajući da studenti i studentkinje FLU dosta vremena provode u svojim ateljeima, odlučila sam da jedan korpus predavanja posvetim tribinskim programima. Tako su održani razgovori na temu odnosa projektnog i institucionalnog menadžmenta (gosti: Maida Gruden, likovni urednik u Domu kulture „Studentski grad“ i Ljudmila Stratimirović, umetnički direktor Evropskog centra za kulturu i debatu „Grad“), savremenih trendova u umetnosti i kustoskih praksi (gost: Maja Ćirić, samostalna kustoskinja), odnosa sa javnošću u muzejima (gost na FDU: Aleksandra Savć, PR Prirodnjačkog muzeja), kulturne politike i evaluacije projekata (gost: Dimitrije Tadić, savetnik za savremene vizuelne umetnosti i multimedije u Ministarstvu kulture Republike Srbije). Studenti i studentkinje su tokom ovih razgovora mogli da steknu bolji uvid u aktuelno stanje u polju savremenih vizuelnih umetnosti.
Drugi deo vežbi bio je namenjen analizi različitih segmenata funkcionisanja sistema vizuelnih umetnosti kod nas. Na primer, analizirali smo, iz više aspekata, izložbe koje su studenti i studentkinje posećivali tokom godine – od postavke, kataloga i dizajna do kulturnog i ideološkog konteksta. Kritički smo razgovarali o ključnim trendovima u koncipiranju projekata u kulturi i diskutovali o njihovoj funkciji, značaju, vezi sa širim društveno-političkim i ekonomskim okruženjem. Posebno su bile korisne vežbe kada sam donosila kataloge projekata vizuelnih umetnosti, koji su realizovani tokom 2011. i 2012. godine. Analizirajući kataloge, studenti i studentkinje su imali zadatak da imenuju organizaciju nosioca projekta, identifikuju sektor kojem ona pripada, da prepoznaju problem na koji projekat reaguje pa, zatim, da odrede ciljne grupe i ciljeve projekta, sroče kratak opis, navedu finansijere i da, na kraju, daju svoje mišljenje o predstavljenom projektu. Pored toga, na osnovu različitih kriterijuma kulturne politike, studenti i studentkinje su, simulirajući rad komisije, u grupama po troje, evaluirali projekte i raspoređivali im (fiktivna) finansijska sredstva. Ovim putem su se upoznavali s ključnim pojmovima menadžmenta umetnosti, s različitim modelima projekata u kulturi, načinom funkcionisanja tri sektora, aktuelnom produkcijom, aktivnim organizacijama i finansijerima, dobijali su ideje za realizaciju sopstvenih projekata, upoznavali su se s radom komisije i učili da procenjuju različite projektne zamisli na osnovu smernica kulturne politike.
Praktični cilj vežbi bio je da studenti i studentkinje nauče da osmišljavaju i pismeno obrazlažu projekte u oblasti vizuelnih umetnosti, upoznajući se na taj način i s terminologijom javne administracije. Mogli su da biraju hoće li polagati ispit usmeno na kraju semestra ili učestvovati u izradi ispitnog zadatka, koji je podrazumevao pisanje projekata u grupi na konkursnom formularu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda ili Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i prezentovanje projekata pred kolegama i koleginicama. Stalno konsultovanje, izmene početnih koncepcija i ispravljanje tekstova doprinelo je da studenti i studentkinje razviju veštine osmišljavanja i pisanja opisa projekata, ali osim toga, pojedine grupe su najavile realizaciju projekata čije su opise pripremali. Takođe su se oprobali u javnom prezentovanju svojih ideja. U ispitnom zadatku učestvovali su gotovi svi studenti i studentkinje III godine, tako da je predstavljeno 14 projekata, u okviru kojih je moguće uočiti nekoliko tematskih linija: projekti koji se bave razvojem edukacije u polju savremenih vizuelnih umetnosti, projekti koji doprinose decentralizaciji i razvoju lokalnih zajednica putem vizuelnih umetnosti (i to su, uglavnom, projekti likovnih kolonija), društveno angažovani projekti (manjinske ciljne grupe i ekologija), kao i, u manjoj meri, projekti koji se bave položajem savremenih vizuelnih umetnosti i umetnika.
Izbor tema studentskih projekata veoma je indikativan i značajan za analizu i dijagnostifikovanje stanja u savremenim vizuelnim umetnostima kod, posebno imajući u vidu da je na vežbama iz menadžmenta umetnosti dobijen odgovor na pitanje. šta mladi, budući umetnici i umetnice, aktivisti i aktivistkinje prepoznaju kao ključne probleme društva, kulture i umetnosti kod nas i kako oni vide mogućnosti njihivog rešavanja. Predavanja i vežbe iz menadžmenta umetnosti na FLU služila su najpre za diskusiju i razmišljanje o ključnim prednostima i problemima, te željenim pravcima razvoja scene savremenih vizuelnih umetnosti u Srbiji, kao i pronalaženju strategija za profesionalni razvoj studenata i studentkinja likovnih umetnosti. Na kraju, bilo je značajno otkriti ključnu sličnost između umetničkog rada i menadžerske prakse, a to je želja za kreativnom intervencijom i angažovanjem u polju umetnosti, kulture i društva.
